Pučka književnost Blata 20. stoljeća

KUNPANJIJA

Kunpanjoli, ako niste znali
čuvali su Blato od kusarih
to je bilo u stara vrimena
pjaškali su otočka plemena.

Smačevima oni se borili
i pobjedi svakoj veselili
tako će bit i ovu nediju
zaigrat će mladost kunpanjiju.

Kapitan je momke poredao
gromkin glason on jih je pozvao
zavnon momci ravno na pijacu
da nam narod pogleda u facu.

Priko ceste kunpanjija stupa
a bubnjar jin u tainbrlin lupa
sad će evo na pijacu pristat
i započet svoju igru igrat.

Kad kaporal prid njega se skoči
prima njemu izvali je oči
i sa sabjon put mu je pripriči
gromkim glason nanje se ispeči.

Nećeš naprid kapitane stani
i oružje svoje na kleh stavi
hodi prvo glavara zamolit
da ti može on igru dozvolit.

Oj glavaru poštovani
jan se sada klanjan vami
dopušća li vaša voja
da izveden ples od boja.

Dopušćan ti dragovojno
da ti bude zadovojno
kad ste ovde zdravo došli
još zdravije doma pošli.

Oj vitezi moji hrabri
sad mi stojte svi pripravni
glavara sam zamolio
on je nama dozvolio.

Ko viteški ples naš voli
neka vazme svoj mač goli.
Počme svirac svirit u mišnjicu
jo liposti za dragu divicu.

Isprid čete brjaktar je pravi
svojon snagon priviše se bani
on naš brjak počinje da vije
tako lipo reka bi da plije.

Sad vitezi počmu da igraju
mačevima dobro barataju
sve figure oni dobro znaju
tanburlo jih i mišnjičar pratu.

Igrajući sve je dobro prošlo
mačevanjem do tanca je došlo
kunpanjoli i njiha tancarice
počmu igrat uz zvuke mišnjice.

Svak je svoju dove balerinu
što zna igrat tanac i mafrinu
niki mladu, ženu il rodicu
a kapitan i svoju družicu.

Stavi svirac svoju tovilicu
i počimje igrat u mišnjicu
kad kapitan čuje glas iz mišca
uputi se i bahne prod svirca.

Sovin tancen završila fešta
za danas je ove igre dosta
min sad gremo marširat kroz selo
a vin stojte zdravo i veselo.

Miljenko Glavočić
Preuzeto: Blatski ljetopis (2014), 189-194

na vrh članka